Dodatna zarada
Postoji mnogo načina da se dodatno zaradi i omogući sebi i svojim najbližima bolji i komforniji život. Mogućnost zaradjivanja je jedan od delova finansijske pismenosti o kojoj smo, na našu žalost, na ovim prostorima malo ili nimalo učili. Naučili smo samo jedan način, a to je završi školu i traži posao. U prevodu, to najčešće znači da određeno svoje vreme (uglavnom ne manje od 40 sati nedeljno) i svoje znanje razmenjujemo za određenu količinu novca. Ta količina novca obično nije dovoljna za život kakav želimo i većina ljudi vrlo brzo uđe u zamku kredita kako bi kupili automobil, stan, letovanje… a onda vrlo brzo i u refinansiranje kako bi od plate, pored rate, ostalo nešto i za životne potrebe.
Ovim načinom obezbeđivanja novca za životne potrebe prosečan čovek (ne samo na Balkanu) iz godine u godinu postaje sve zaduženiji i zaduženiji. Odricanje i štednja postaju sve veći i veći. Nažalost, sve to vrlo često utiče na sve aspekte života i ne retke su svađe sa najbližima oko troškova i toga šta sve baš i nije nužno za život.
Dodatni posao
Neki ljudi se trgnu nakon nekoliko godina ili nekoliko desetina godina takvog života i krenu sa razmišljanjem o tome i sa radom na tome da se prihodi nekako povećaju. Najčešći način jeste taj da se ono slobodno vreme nakon redovnog posla žrtvuje za dodatni rad u svojoj branši ili u nečemu što nema nikakve veze sa glavnim poslom ali što ta osoba zna da radi. Uglavnom je tu opet razmena svog vremena i znanja za određenu količinu novca, što u prevodu znači da je opet ograničena zarada cenom po satu i vremenom koje je moguće tako provesti. Svi imamo 24 sata dnevno, svima treba 6 do 8 sati sna dnevno, a to znači da nam je vreme za rad i sve ostale aktivnosti ograničeno na 16 do 18 sati dnevno. Mlađi ljudi mogu da žrtvuju deo sna, ali to dođe na naplatu već u četrdesetim godinama. To su baš i godine kada svakome ko ima porodicu rastu troškovi zbog školovanja dece i obaveza oko dece. Troškovi obično rastu eksponencijalno, a prihodi linearno, proporcionalno vremenu provedenom na osnovnom i dodatnom poslu. Količina rada, a samim tim i količina prihoda u jednom trenutku dostiže svoj maksimum, a onda kada krenu zdravstveni problemi kreće polako ili brzo da opada. Dva posla mogu biti samo kratkoročno rešenje jer vrlo brzo urušavaju zdravlje.
Samozaposlenje
Neki ljudi sakupe malo hrabrosti i umesto da rade „za drugog“ krenu u ono što neki zovu „sam svoj gazda“. Postaju „preduzetnici“ i vrlo brzo dolaze do toga da rade po 12 do 14 sati dnevno i da postaju žrtve ne baš sjajne statistike. Po nekim podacima većina novootvorenih firmi propadne u prve dve godine rada. Prvih 5 godina prežive samo 2 od 10 firmi, a od onih koje prežive samo 2-3 dožive i svoj deseti rođendan. Prosečno vreme onih koje prežive do toga da postanu profitabilne je 5-7 godina.
Ono što razlikuje one preduzetnike koji uspeju od onih koji propadnu je znanje. To znanje se ne uči u školama i do njega se dolazi tako što se deo svog vremena posveti knjigama, seminarima i različitim poslovnim edukacijama. To što je neko jako dobar električar, mehaničar, doktor, stomatolog… ne znači da zna da upravlja elektro-mehaničarskom radnjom, ambulantom i slično. To zahteva dodatna znanja koja mu neće preneti neko ko već ima takvu radnju ili ambulantu, osim ukoliko to nije neko iz najuže familije.
Finansijska pismenost
Dobar način da se steknu neophodna znanja iz finansijske pismenosti kako bi se izbegle negativne posledice neka od prethodna dva životna scenarija jeste čitanje knjiga i poseta edukacijama koje organizuju ljudi koji su uspešni u poslovnom svetu. Jedan od njih je i Robert Kiosaki koji je svojim knjigama „Bogati otac, siromašan otac“, „Tok novca“, „Vodič za investiranje“, „Škola biznisa“, „Druga šansa“, „Bogato dete, pametno dete“… omogućio da finansijska pismenost bude svima lako dostupna. Ove knjige su posebno potrebne na našim prostorima jer imamo jako puno pogrešnih uverenja i znanja o novcu i bogatstvu. Nažalost, decenijama je ovde uništavan svaki preduzetnički duh, pa je i malo onih koji su prenosili primenljivo znanje.
Čitanjem napred navedenih knjiga i njima sličnih (ako već niste) shvatićete da pored opcija u kojima se menja vreme za novac kao zaposleni ili samozaposleni postoje i opcije koje mogu da obezbede tzv. pasivne, progresivne prihode. Većina nas je kroz školski sistem naučila samo za jedan pasivan prihod koji dolazi nakon 40 ili više godina rada, a to je penzija ili kako je u nekim republikama bivše Jugoslavije zovu, mirovina. Od prijatelja iz Hrvatske sam čuo odlično objašnjenje zašto je zovu mirovina – zato što sa njom mogu samo da miruju ispred televizora. Ta penzija najčešće iznosi oko 40% prosečne plate i svedoci smo danas da se mnogi ljudi po odlasku u istu nekako snalaze da nešto rade kako bi preživeli, a da oni kojima je zdravlje ugroženo jedva sastavljaju kraj sa krajem.
Prilike i neprilike
Nadam se da će penzioni sistem biti bolji u budućnosti, iako ekonomske prilike ukazuju na suprotno, ali do tada svako od nas ima pregršt prilika da sebi obezbedi i neke druge pasivne prihode. U ovo informatičko doba, a već uveliko i doba veštačke inteligencije, svako ko hoće da nađe za sebe još neki izvor prihoda to može i da ostvari. Međutim, u moru tih prilika, za one koji žele brzu zaradu i bogatstvo preko noći kriju se i mnoge neprilike. Informišite se dobro pre upuštanja u bilo šta što nudi brzu i laku zaradu. Ne postoji brza i laka zarada i nema „nešto“ za „ništa“. Na to zaboravite. Do bilo koje pasivne zarade možete doći samo tako što ćete neko vreme aktivno raditi na ostvarenju neke ideje ili poslovnog modela koji posle izvesnog vremena može da donosi prihode bez vašeg angažovanja ili sa daleko manjim angažovanjem. Druga mogućnost je da višak novca iz trenutnih prihoda investirate u nešto što će neko drugi da uradi, a da vi od toga imate dobit. Najvažniji uslov i za jednu i za drugu opciju je da je legalna i da nije ni na čiju štetu. To što neki na našim prostorima misle da bogati mogu biti samo lopovi, zaboravite, jer se niko od lopovluka nije dugoročno usrećio. Najbolji način da stignete do svojih ciljeva je tako što ćete drugima na tom putu pomoći da ostvare svoje.
Mogući izvor prihoda
S obzirom da ste pročitali do ovde, verujem da vas interesuje i mogućnost da sebi obezbedite dodatne prihode koji ispunjavaju kriterijume da su legalni, da mogu biti progresivni i da su na dobrobit svih. Rado ću vam poslati video i druge materijale koji su vam potrebni da se upoznate sa svim detaljima jedne takve mogućnosti.
Kontaktirajte me klikom na dugme ispod ili odabirom iz menija kartice „Kontakt“.
Deo informacija možete videti i klikom na dugme ispod.